17 Dec

U slučaju nuklearnog rata - saveti za preživljavanje

Da li će se neko usuditi da primeni nuklearno oružje da li će u ratu biti slučajno pogođena neka nuklearka to mi kao obični smrtnici ne znamo, ali činjenica je da stara izreka:“Gde ima dima ima i vatre“ u ovom slučaju ima smisla. Ono što je za nas bitno je da imamo saveznika u borbi ako se desi najgore: Zeolit

Živimo na planeti Zemlji gde je očigledno da jedno zlo zamenjuje drugo. Posle korone koja je pokosila stanovništvo počeo je rat u Ukrajini, stanje u Izraelu i na Bliskom Istoku se ne smiruje a pretnje vezane za primenu nuklearnog oružja ne prestaju. Da li nam se smeši nuklearni rat? Svest ljudi o primeni nuklearnog oružja i katastrofama koje mogu nastati kao posledica eksplozija nuklearnih elektrana koje akcidentalno mogu nastati u ratovima očigledno je diskutabilna.

Šta mi obični smrtnici možemo da uradimo – NIŠTA, jer se ništa i ne pitamo ali ipak data nam je mogućnost da koristeći razna znanja i informativne izvore pokušamo da zaštitimo makar sebe i nama najbliže.

Najčešća pitanja u vezi nuklearnog rata

Da li postoji razlika između atomske i nuklearne bombe?

Atomske i nuklearne bombe su oružja za masovno uništenje. Oni koriste sile koje drže jezgro atoma zajedno koristeći energiju oslobođenu kada se čestice jezgra (neutroni i protoni) ili podele ili spoje. Iako većina smatra da su atomska i nuklearna bomba isto, među njima ipak postoje razlike. Pre svega za nastajanje ovih bombi ključna su dva procesa:

Nuklearna fisija – jezgro atoma se neutronom deli na dva manja fragmenta. Ova metoda obično uključuje izotope uranijuma (uranijum-235, uranijum-233) ili plutonijum (plutonijum-239).
Nuklearna fuzija – dva manja atoma se spajaju, obično izotopi vodonika ili vodonika, da bi se formirao veći.

Postoji još jedna klasa bombi a to su termonuklearne bombe. Iako su druga klasa nuklearnog oružja, termonuklearne bombe često imaju manje atomske bombe u sebi. To je zato što reakcija fuzije koju treba da postignu zahteva neverovatne količine toplote i pritiska.

Eksplozivna snaga termonuklearne bombe može biti stotine ili hiljade puta snažnija od atomske bombe. Dok se snaga bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki meri u kilotonima (hiljadu tona) TNT-a, sila termonuklearnih bombi meri se u megatonima (milion tona).

Dakle sve ove bombe podjednako su opasne za čovečanstvo i živi svet a odluka nekolicine ljudi i politički sukobi odlučuju sudbinu milijardi ljudi na planeti Zemlji.

Šta se dešava nakon detonacije?

Nuklearna detonacija proizvodi efekte znatno značajnije od onih koje proizvodi konvencionalni eksploziv, čak i ako je nuklearni prinos relativno nizak. Tipična nuklearna detonacija proizvodi energiju koja je milionima puta snažnija od one proizvedene konvencionalnom eksplozijom.

Takođe proizvodi:

trenutnu veliku, vruću nuklearnu vatrenu kuglu,
toplotno zračenje
promptno nuklearno zračenje
talas vazdušne eksplozije
zaostalo nuklearno zračenje
elektromagnetni puls (EMP)
smetnje u komunikacionim signalima

zeolit

Šta je nulta tačka Zemlje (Ground Zero)?

Nuklearne detonacije mogu se desiti na, ispod ili iznad površine Zemlje. Nulta (GZ) je tačka na površini Zemlje najbliža detonaciji. Efekti nuklearne detonacije mogu uništiti strukture i sisteme i mogu povrediti ili ubiti izloženo osoblje na velikim udaljenostima od nulte tačke.

Šta se dešava nakon izlaganja zračenju?

Ozbiljno izlaganje zračenju izaziva trenutne štetne posledice po zdravlje i često, smrt. Na mnogo nižim nivoima, izloženost zračenju može izazvati rak, koji se pojavljuje 10 - 20 godina kasnije.

Izloženost radioaktivnosti od zagađivača oslobođenih u nuklearnoj eksploziji može se desiti na nekoliko puteva. To uključuje spoljašnje zračenje i unutrašnje zračenje udisanjem čestica u vazduhu i gutanjem hrane ili vode koja sadrži radioaktivnost. Posledice doze zračenja i nivo rizika zavisiće od toga koliki deo tela i koji organi ili tkiva su ozračeni, u kom periodu dolazi do izlaganja i da li je izložena jedna osoba ili veliki broj ljudi.

Dakle, šteta koju može da nanese nuklearna eksplozija po okolinu podrazumeva nekoliko različitih efekata:

Vatrena lopta – uništava zgrade, objekte, ljude
Talas udara – izaziva smrt, povrede, oštećenje okolne sredine
Radijacija –oštećenje telesnih ćelija, radijaciona bolest
Elektromagnetni puls –uništava elektronske uređaje na udaljenosti od više klilometara od mesta detonacije

Rani simptomi zračenja

Istraživači su primetili glavne simptome uključujući:

epilaciju (gubitak dlaka)
petehije (tačkasta krvarenja), uz groznicu, dijareju, povraćanje
dodatne orofaringealne bolesti i hemoragijske manifestacije
Petehije, sitne okrugle tačke koje se pojavljuju na koži kao rezultat krvarenja, mogu se videti na ekstremitetima ili tačkama pritiska. U većini slučajeva dolazi do krvarenja u mrežnjači, uz produženo vreme krvarenja i koagulacije. Broj trombocita se dramatično smanjuje.

zeolit nuklearni rat

Dugoročni efekti zračenja

Izloženost zračenju izaziva akutni, skoro trenutni uticaj ubijanjem ćelija i povredom tkiva, i može izazvati dodatne bolesti, uključujući rak, izazivanjem mutacija DNK u živim ćelijama. Kliničari veruju da se mutacije akumuliraju u specifičnim ćelijama i njihovom potomstvu.Povećanje incidence karcinoma izazvanog zračenjem može se primetiti mnogo godina nakon izlaganja.

Među hroničnim uticajima na preživele atomske bombe, najsmrtonosnija je leukemija a istraživanja su pokazala porast dve godine nakon nuklearne bombe koji je dostigao vrhunac nakon 4 do 6 godina. Najozbiljnije su pogođena deca.

U slučaju izlaganja radijaciji, postupite sledećim redosledom:

Skinite spoljni sloj odeće (koji može sprečiti izlaganje do 90% radioaktivnog materijala).
Nežno se pomerajte da ne biste otresli radioaktivnu prašinu. Očistite se toplim tušem, koristite sapun i isperite.
Pokrijte posekotine i ogrebotine prilikom čišćenja da biste sprečili ulazak radioaktivnog materijala u otvorene rane.
Očistite ruke i lice posebno; koristite vlažnu maramicu, čistu mokru krpu ili vlažni papirni peškir (ako nema sudopera ili slavine).
Ako ste u prilici istuširajte se
Zatvorite odeću, korišćene maramice, krpu ili peškire u plastičnu kesu dalje od ljudi i kućnih ljubimaca.

Suplementacija

Ovo je veoma važan korak i pre i nakon izlaganja radijaciji. Ako postoje pretnje vezane za potencijalno bacanje nuklearne bombe treba ih shvatiti ozbiljno i pripremiti se na vreme.

Radioaktivni jod će biti oslobođen nuklearnom eksplozijom; može se udahnuti ili apsorbovati u hrani i vodi. Zato je neophodno sprečiti vezivanje radioaktivnog joda primenom kalijum jodida. Ovde ćemo nabrojati nekoliko suplemenata i lekova koji mogu biti od koristi ukoliko dođe do ovakvih katastrofa.

Kalijum jodid

Osoba izložena radijaciji na osnovu preporuka stručnih štabova treba da koristi kalijum jodid (KI) za ispiranje tela kako bi izbegla akumulaciju u štitnoj žlezdi i da uzme pilulu kalijum jodida odmah nakon nuklearne eksplozije kako bi sprečila štitnu žlezdu da apsorbuje čestice zračenja. Ovo se veoma često daje na nivou države. Štitna žlezda ne može da razlikuje stabilni i radioaktivni jod. Da bi zaštitila štitnu žlezdu od radioaktivnog joda, osoba mora da uzme KI pre ili ubrzo nakon izlaganja radioaktivnom jodu da bi zasitila štitnu žlezdu i sprečila koncentraciju radioaktivnog joda u štitnoj žlezdi.

Kada osoba uzme pravu količinu KJ u pravo vreme, to može pomoći u blokiranju štitne žlezde da apsorbuje radioaktivni jod. Ovo se dešava zato što je štitna žlezda već apsorbovala KJ i nema više mesta za apsorpciju radioaktivnog joda. Oprez se savetuje osobama alergičnim na jod I osobama nakon 40-te godine.

PMA aktivirani zeolit

PMA aktivirani zeolit je sigurno najpodobnija forma aktiviranog zeolita čije je osnovno svojstvo apsorpcija teških metala i radioaktivnih elemenata. Naime kada je nakon Černobilske katastrofe u gradu Čeljebinsku, deci zeolit dodavan u hranu u dozi od 3 - 5 gr, kako bi se smanjile povišene vrednosti teških metala kadmijuma, nikla i olova, nakon 40 dana primene zeolita došlo je do normalizacije ovih vrednosti. Takođe, zeolit je dobar i kao dodatak za stočnu hranu /1-3gr/kg TT/ nakon čega je koncentracija radioaktivnih supstanci u mesu smanjena za 50 - 70% a u mleku čak za 80 - 90% !!!

Zeolit je dobar ne samo da se koristi za dekontaminaciju radioaktivnih područja već se veoma efikasnim pokazao kada je u pitanju njegova primena kod ljudi i životinja

Agaricus blazei Murill

Medicinska gljiva Agaricus blazei Murill poznatija kao Sunčana gljiva pokazala je svoju potentnost kod mnogih stanja pa i kada je sakupljanje teških metala u pitanju. Naime, opšte je poznato da su gljive odlični sakupljači teških metala i radioaktivnih supstanci iz podloge na kojoj rastu. Za razliku od zeolita koji ima sposobnost da teške metale snažno veže i praktično trajno “zarobi” unutar svoje kristalne rešetke i eliminiše ga iz organizma, gljive nemaju ovu sposobnost. One vežu teški metal (kadmijum, olovo, živu, radioaktivni jod) ali mogu da ga i otpuste. Zato je veoma važno da ako želite da detoksikujete - dekontaminirate svoj organizam od teških metala konzumiranjem medicinskih gljiva, ove gljive budu gajene u organskim uslovima. Jedna od njih je i Agaricus gljiva. To je jedini način da očiste organizam jer će u tom slučaju njihovi receptori biti slobodni da pokupe teške metale iz organizma a ne iz sredine u kojoj su se nalazile.

Medicinske gljive sadrže veliku količinu beta glukana koji imaju snažan uticaj na imuni sistem pa mogu znatno brže oporaviti telo nakon ovakvih katastrofa.

Kakve još koristi imamo od zeolita?

Imajte na umu da je prisustvo mikro elemenata u vašem organizmu od vitalnog značaja za vase zdravlje ali i sprečavanje ulaska radioaktivnih elemenata i njihovo deponovanje u organizmu jer tako npr. optimalne količine kalijuma, sprečavaju ugradnju cezijuma, gvožđe plutonijuma, vitamin B12 – kobalta 60, jod – joda131, cink – cinka 65 dok će kalcijum smanjiti deponovanje stroncijuma.

Zbog kontaminacije zemljišta, vode i biljnih kultura izbegavajte sveže voće i povrće (posebno zeleno) jer ima mnogo veći afinitet za radioaktivne supstance. Takođe, mleko se nikako ne preporučuje. Ako ste u mogućnosti koristite prethodno zamrznutu hranu (koja je zamrznuta pre kontaminacije) kako bi se smanjio unos radioaktivnih čestica. Ako nemate drugi izbor osim sveže hrane, možete je oprati u zeolitu što će u većoj meri ukloniti toksine iz hrane.

Simptomatska terapija

Sindromi akutnog zračenja, kao što su mučnina, povraćanje i glavobolja, povezani su sa višestrukim teškim sistemskim zatajenjem više organa i smrću. Nažalost, akutni radijacioni sindromi zahtevaju profesionalni tretman u bolnici (stimulisanje hematopoeze faktorima rasta, transfuzije matičnih ćelija ili transfuzija trombocita).

Antimikrobni agensi (hinoloni, ciprofloksacin, tetraciklini, antifungalni agensi i fluorokinoloni) obično nude radioprotekciju.

Izvor za fotografije: www.pexels.com

Reference:

1.Barnaby F. The effects of the atomic bombings of Hiroshima and Nagasaki. Med Confl Surviv. 1995;11(3):1–9. doi: 10.1080/07488009508409217.].

2.Shirabe R. Medical survey of atomic bomb casualties: US Atomic Energy Commission, Technical Information Service; 1954.

3.Keller PD. A clinical syndrome following exposure to atomic bomb explosions. J Am Med Assoc. 1946;131(6):504–506. doi: 10.1001/jama.1946.02870230010003.

4.Teoule R. Radiation-induced DNA damage and its repair. Int J Radiat Biol Relat Stud Phys Chem Med. 1987;51(4):573–589. doi: 10.1080/09553008414552111.

5. Hall J, Angèle S. Radiation, DNA damage and cancer. Mol Med Today. 1999;5(4):157–164. doi: 10.1016/S1357-4310(99)01435-5.].

6.Sakata R, Grant EJ, Furukawa K, Misumi M, Cullings H, Ozasa K, et al. Long-term effects of the rain exposure shortly after the atomic bombings in Hiroshima and Nagasaki. Radiat Res. 2014;182(6):599–606. doi: 10.1667/RR13822.1.].

7.Folley JH, Borges W, Yamawaki T. Incidence of leukemia in survivors of the atomic bomb in Hiroshima and Nagasaki, Japan. Am J Med. 1952;13(3):311–321. doi: 10.1016/0002-9343(52)90285-4.];

8. Heyssel R, Brill AB, Woodbury LA, Nishimura ET, Ghose T, Hoshino T, et al. Leukemia in Hiroshima atomic bomb survivors. Blood. 1960;15(3):313–331. doi: 10.1182/blood.V15.3.313.313.].

9., Li CI, Nishi N, McDougall JA, Semmens EO, Sugiyama H, Soda M, et al. Relationship between radiation exposure and risk of second primary cancers among atomic bomb survivors. Can Res. 2010;70(18):7187–7198. doi: 10.1158/0008-5472.CAN-10-0276.