Prirodna zaštita od virusnih infekcija - Agaricus blazei gljiva

AUTORSKI TEKST
Dr. Ivana Kovačević

Učestalost infekcija herpes virusima u opštoj populaciji veoma je rasprostranjena a rezistentnost virusa na klasičnu antivirusnu terapiju je sve veća,, zbog čega i klasična medicina sve više poseže za alternativnim rešenjima. Tajna lečenja ovih infekcija odavno je poznata tradicionalnoj medicini koja se oslanja na prirodne načine lečenja i fitoterapiju. Činjenica je da su efekti tradicionalnog načina lečenja, možda nešto sporiji u poređenju sa klasičnom terapijom, ali su efikasnost i rezultati ovih prirodnih ekstrakta na dugoročnom nivou - neosporni.

Agaricus blazei medicinska gljiva je basidiomiceta, poreklom iz Brazila, i često se koristi u popularnoj medicini, uglavnom u obliku čaja ili kao suplement.

Dok telo gljive Agaricus blazei sadrži 85-87% vode, kada je dehidrirana, ova gljiva je bogata:

• proteinima (40-45%),
• ugljenim hidratima (38-45%),
• vlaknima (6-8%),
• lipidima (3-4%) i
• vitaminima B1, B2 i niacinom.
• ergosterolom / koji se pretvara u vitamin D2/
• Kalijum om

Popularno se ova gljiva koristi:

• U terapiji virusnih infekcija
• za umanjenje fizičkog i mentalnog stresa,
• kod osteoporoze
• čira na želucu,
• za stimulacijau imuniteta
• smanjenje holesterola
• kao pomoćna terapija kod dijabetesa tip 2
• kod alergija

AGARICUS BLAZEI suplement je moćan antioksidans i ima jaka antimutagena i antikancerogena svojstva

Klasična medicina vema se teško bori sa virusnim infekcijama, jer su antivirusna sredstva malobrojna, imaju uzak spektar dejstva, slab terapijski odgovor i dosta neželjenih efekata. Od antivirusnih lekova obično se primenjuju aciklovir, ganciklovir,cidofovir,famciklovir,foskarnet...

Upravo, pojava rezistentnih sojeva i toksičnost koju imaju neki antivirusni lekovi, podstakli su istraživanje novih supstanci, sintetičkih ili prirodnih, koje bi mogli imati antivirusnu aktivnost. Mnoge gljive su proučavane zbog njihovih hranljivih i lekovitih svojstava i zato što pokazuju veliku biološku aktivnost, što ih činni odličom alternativnom kada su u pitanju istraživanja koja se tiču antivirusne terapije.

Koliko su opasni herpes virusi

Osam tipova herpesvirusa može zaraziti čoveka. Svi herpesvirusi nakon primarne infekcije ostaju latentno u specifičnim ćelijama domaćina te usled slabljenja imuniteta, može doći do reaktivacije ili izlučivanja virusa. Herpesvirusi ne mogu dugo preživeti izvan ćelija domaćina, pa je za prenos obično potreban bliski kontakt. Ipak, varicella–zoster virus (VZV) se može širiti aerosolom. Budući da virus ostaje latentan, izvor zaraze može biti i osoba bez simptoma bolesti. CMV I EBV virus značajno mogu čak i u latentnom stanju značajno oštetiti funkciju jetre i pankreasa a sve češće se navode i kao mogući uzročnici steriliteta.

Epstein–Barrov virus (EBV) i humani herpes virus tip 8 (HHV–8), povezani su sa Kapošijevim sarkomom (KSHV),ali se dovode u vezu i sa nekim drugim malignim bolestima.

BONUS VIDEO: 5 stvari koje treba da znate o Agaricus blazei gljivi

Ovde će biti govora o herpes virusu kome je čovek najčešće izložen a kod kojih je gljiva Agaricus blazei Murii pokazala veliku efikasnost - herpes simplex virusi HSV1 i HSV2.

VIRUS MALI SREĆU KVARI...

Oba tipa herpes simpleks virusa (HSV), HSV–1 i HSV–2, mogu uzrokovati infekcije usne šupljine i polnih organa.

• HSV–1 najčešće uzrokuje gingivostomatitis, herpes labialis /herpes na usnama/ i herpetični keratitis /herpes na oku/, ali i ezofagitis, pneumoniju i ređe encefalitis.
  
• HSV–2 obično izaziva lezije na genitalijama, kožne infekcije, infekcije kod novorođenčadi,aseptični meningitis i retko kod imunokompromitovanih osoba jednu formu hepatitisa. Genitalni herpes je u razvijenim zemljama najčešća polno prenosiva bolest koja se karakteriše ulceracijama. Uzročnik je uglavnom HSV–2, a u 10 do 30% slučajeva HSV– 1.

Primarne promene razviju se 4 do 7 dana nakon kontakta. Vezikule obično pucaju i prelaze u ulkuse koji se mogu spajati. Genitalna HSV infekcija može uzrokovati otežano mokrenje,poremećaje mokrenja, retenciju urina ili opstipaciju. Moguća je i teška sakralna neuralgija. Nekad zaostaju ožiljci, a recidivi se pojavljuju u 80% slučajeva kad je uzročnik HSV–2 i 50% ako je uzročnik HSV–1.

HSV se prenosi bliskim kontaktom s osobom koja izlučuje virus. Virus se obično izlučuje iz promena na koži ili sluznici, ali izlučivanje virusa moguće je i kad nema vidljivih promena, što predstavlja posebnu opasnost.

AGARICUS BLAZEII MURII SPAS KOD INFEKCIJA IZAZVANIH HSV1 I HSV2 VIRUSOM ALI I KOD INFEKCIJE HUMANIM PAPILOMA VIRUSOM...

Klinička istraživanja pokazala su da je ekstrakt glive Agaricus blazeii je pokazao virucidno dejstvo kada su u pitanju oba virusa, ali je nešto efikasniji protiv HSV-1, inhibirajući njegovu infektivnost u 78,4 odnosno 73,9% slučajeva dok je kod HSV2 virusa ova vrednost nešto niža.

Posebno je važno što korišćenje ekstrakta gljive Agaricus blazeii, sprečava širenje i umnožavanje virusa pa se preporučuje intenzivna suplementacija u početku bolesti, kao i kod osoba koje su bile u kontaktu sa zaraženom osobom dok se ne pojave manifestni znaci infekcije.

VELIKU EFIKASNOST GLJIVA JE POKAZALA KOD INFEKCIJE HPV /HUMANI PAPILOMA VIRUS/ VIRUSOM ALI JE TADA NAJBOLJE KOMBINOVATI JE SA AKTIVIRANIM ZEOLITOM DETOXAMINOM I GLJIVOM GANODERMOM LUCIDUM /REIŠI/.