Lecenje Hepatitisa B prirodnim putem uz Agaricus gljivu

Lekovite gljive se sve više koriste za različita medicinska stanja, počev od:

• povećanja holesterola,
• infekcija izazvanih herpes virusima,
• dijabetičke neuropatije,
• do lečenja specifičnih oblika raka.

Agaricus blazei je jedan primer lekovite gljive koji ima široku primenu u tradicionalnoj medicini ali su na ovim prostorima njegova lekovita svojstva manje poznata. Međutim, novije kliničke studije ukazuju na vrlo zanimljive fiziološke efekte, od kojih neki mogu biti korisni u lečenju hronične infekcije hepatitisom.

Istorija i tradicionalna upotreba

Upotreba Agaricus gljive kao leka javlja se još u 4. veku naše ere, vizantijskim medicinskim spisima; kasnije farmakopeje iz istog regiona opisuju njegovu upotrebu za tumore grkljana.¹

Smatra se da je vrsta Agaricus blazei poreklom iz planinskih šuma provincije Sao Paolo - Brazil.

Tradicionalno se Agaricus blazei koristi u lečenju:

• umora,
• emocionalnog stresa,
• hepatitisa i raka,
• za podsticanje imunološkog sistema,
• smanjenje holesterola
• i poboljšanje varenja.¹,³

Specijalista za gljive iz Japana navodno je otkrio Agaricus 1960. godine i poslao ga u inostranstvo radi definitivne identifikacije i fitohemijskog određivanja, što je stvorilo popularan pokret u Aziji koristeći Agaricus kao funkcionalnu - medicinsku hranu.¹

Botanika i farmakologija

Agaricus blazei Murill iz porodice je Agaricaceae, mada reference u literaturi takođe sugerišu da je povezan sa porodicom gljiva Basidiomicetes.

Postoje brojni uobičajeni nazivi, uključujući:

• Cogumelo piedade i Cogumelo do sol (Brazil),
• Himematsutake,
• Agarikusutake i Kavarihiratake (Japan),
• Ji Song Rong (Kina)
• brazilska gljiva,
• i sunčanu pečurku.

Agaricus ima „klasičan“ oblik pečurke, sa malim do velikim belo-žuto-smeđim plodom. Postoje brojne druge vrste Agaricusa sa širokom geografskom i ekološkom rasprostranjenošću.¹

Tako je npr. Agaricus bisporus, takođe smeđi šampinjon koga možete naći u većim marketima, ali su njegova efikasnost u medicinskom smislu i zdravstvene benefiti mnogo manje u poređenju sa Agaricus blazei Murill.

Agaricus blazei sadrži fiziološki aktivne fitohemikalije koje prvenstveno spadaju u klase alfa- i beta-glukana i polisaharida; ova jedinjenja se mogu naći samo u micelijumu i plodnim telima. U njih su uključeni specifični polisaharidi i polisaharidi vezani za proteine sa antitumorskom aktivnošću kroz različite mehanizme nazvane FIII-2-b, ATOM, LM-3 i ATF frakcije.² Izgleda da su imunološki najaktivnije fitohemikalije glukani, poput (1-3) -beta-D-vezanih polimera glukoze.¹

• Čini se da ekstrakti Agaricusa imaju brojne imunološke efekte koji bi mogli biti relevantni za njegovu upotrebu kod hroničnog hepatitisa B. Beta-glukani u sastavu Agaricusa stimulišu imunološki sistem vezujući se za receptore 2 i dektin-1, aktivirajući MIC88 i indukujući proizvodnju citokina,⁴ ili stimulacijom ćelija prirodnih ubica /tzv.NK ćelije/; ³ poslednji efekat, u kombinaciji sa anti-angiogenim efektima, može objasniti njegovu aktivnost protiv raka u nekim in vitro i in vivo modelima.³
  
• U jednoj in vitro studiji primenjeni su vodeni ekstrakti Agaricusa na ćelijsku liniju humanih monocita i izmereni su efekti na ekspresiju gena putem mRNK.³
  
• Agaricusova frakcija je povećala imunološku funkciju i proinflamatorne gene, poput onih za interleukin 1B i interleukin 8, i to na jedinstven način u poređenju sa poznatim imunološki aktivna jedinjenja koja su korišćena kao kontrole. Autori su pretpostavili da Agaricus deluje kao Th1 odgovor, specifičan profil citokina za koji se smatra da pomaže organizmu u borbi protiv virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija, kao i u borbi protiv raka.

Osim toga, polisaharidi u Agaricusu mogu povećati proizvodnju interferona i interleukina, sprečavajući da virusi poput hepatitisa B uđu u ćelije i nanesu štetu.⁵,⁶ Nadalje, neke od polisaharidnih frakcija iz Agaricus micelija (nazvane AB-1, AB- 2, AB-3, AB-4, AB-5) imaju antioksidativne sposobnosti, kao što je prikazano u nekoliko in vitro testova.⁷

Druga studija je otkrila da ekstrakt osušenog plodišta Agaricusa dat miševima može povećati imunogenost DNK vakcine na antigen jezgro hepatitisa B.9 Nakon primarne injekcije nije bilo odgovora na antitela, ali nakon druge injekcije koja se daje istovremeno sa Agaricus ekstrakt, došlo je do tri do četiri puta povećane proizvodnje antitela u poređenju samo sa DNK vakcinom. Autori su otkrili da je došlo do povećanja aktivacije makrofaga, kao i proliferacije T-ćelija.

Klinička ispitivanja Agaricus gljive i uticaja na Hepatitis B

U jednom otvorenom kliničkom ispitivanju, četiri osobe koje su bile hronični nosioci hepatitisa B (HbsAg (+) duže od tri godine) i koje su imale alanin aminotransferazu (ALT)> 100 IU/mL davale su 500 miligrama Agaricusa tri puta dnevno 30 minuta nakon obroka tokom jedne godine.⁵

Proizvod je bio ekstrakt osušenih gljivičnih tela standardnom tehnikom obrade. Na kraju studije, nivo ALT se smanjio sa 151 na 46,1, a nivo aspartat aminotransferaze (AST) sa 246 na 613.

Autori primećuju odsustvo štetnih efekata (mada ono što su tražili ili procenjivali na ovom frontu nije bilo detaljno) i da nije bilo negativnih uticaja na bubrežnu funkciju.

Ovo preliminarno ispitivanje je zanimljivo, ali bez razmatranja virusnog opterećenja i u nedostatku značajnog broja ispitanika, placebo kontrole ili randomizacije, teško je izvući previše konačnih zaključaka.

Agaricus je takođe korišćen kod pacijenata sa hepatitisom C. Agaricus je davan četvorici pacijenata sa hepatitisom C tokom jedne nedelje.⁴ Došlo je do blagog, ali neznatnog, smanjenja virusnog opterećenja. Autori sugerišu da promene ekspresije gena pokazane u krvi ukazuju na to da se beta-glukani, verovatno fiziološki aktivne fitohemikalije, apsorbuju i deluju sistemski.

Doze i oblici

Čini se da je najčešće korišćeni ekstrakt i doza kod ljudi 1500 miligrama dnevno (odjednom ili u podeljenim dozama) ekstrakta osušenih gljivičnih tela.

Neželjeni efekti, kontraindikacije i interakcije sa lekovima

Nedostaju pojedinosti o štetnim efektima iako je Agaricus namirnica koja se može koristiti i u kulinarske svrhe.

Dosadašnja klinička ispitivanja, pokazala su bezbednost za upotrebu. Autori zaključuju da Agaricus ima malu ili nikakvu toksičnost i postavili su nivo uočenih neželjenih efekata (NOEL) na 5%.

Ipak, treba voditi računa o eventualnim reakcijama preosetljivosti koje se mogu javiti kod malog broja pacijenata te se iz tih razloga preporučuje da se prva doza od 1 kapsule uzme samo izjutra tokom 3 dana. Ukoliko nema nikakvih reakcija može se preći na standardnu dozu od 2x2 kapsule.

Vrste Agaricus i mnoge druge gljive imaju tendenciju da akumuliraju teške metale i radioaktivne supstance iz okoline, što dovodi do teorijskog rizika od kontaminacije¹ te je iz bezbedonosnih razloga bolje koristiti suplemente na bazi ove gljive i to one u kojima su korišćene gljive koje su uzgajane na organskom kompostu i kontrolisanim uslovima.

Preporuka

Mogućnosti za osobe sa hroničnom infekcijom hepatitisom B su relativno malobrojne i uključuju interferon alfa, lamivudin, adefovir dipivoksil i entekavir.¹,²

Čini se na osnovu dosadašnjih istraživanja da bi Agaricus mogao imati određenu ulogu u zaštiti jetre od oštećenja izazvanih virusom i pomoći organizmu da se zaštiti, pospešujući imunološki odgovor, ako ne i sprečiti razvoj raka.

Najuverljiviji su podaci in vitro istraživanja; još se ne može reći da je Agaricus klinički efikasan, ali preliminarni rezultati izgledaju obećavajuće i čini se da je ova gljiva bezbedna za upotrebu. O efikasnosti ovog suplementa široka javnost očigledno nije dovoljno upoznata, no nova istraživanja koja su u najavi, pružaju nadu da ćemo o ovom suplementu i njegovoj efikasnosti kod virusnih infekcija /a posebno hepatitisa B i C/ uskoro imati mnogo više informacija.

Reference

1. Firenzuoli F, et al. The Medicinal Mushroom Agaricus blazei Murrill: Review of Literature and Pharmaco-Toxicological Problems. eCAM. 2008;5(1):3-15.
2. Barbisan LF, et al. Influence of aqueous extract of Agaricus blazei on rat liver toxicity induced by different doses of diethylnitrosamine. J Ethnopharmacol. 2002;83:25-32.
3. Ellertsen LK, et al. Effect of a medicinal extract from Agaricus blazei Murill on gene expression in human monocytes. Int Immunopharmacol. 2006;6(2):133-143.
4. Grinde B, et al. Effects on gene expression and viral load of a medicinal extract from Agaricus blazei in patients with chronic hepatitis C infection. Int Immunopharmacol. 2006 Aug;6(8):1311-1314. (ePub ahead of print.)
5. Hsu CH, et al. The mushroom Agaricus blazei Murill extract normalizes liver function in patients with chronic hepatitis B. J Altern Complement Med. 2008 Apr;14(3):299-301.
6. Nakajima A, et al. Effect of hot water extract from Agaricus blazei Murill on antibody-producing cells in mice. Int Immunopharmacol. 2002;2:1205-1211.
7. Ker YB, et al. Antioxidant capability of polysaccharides fractionated from submerge-cultured Agaricus blazei mycelia. J Agric Food Chem. 2005;53(18):7052-7078.
8. Sorimachi K, et al. Inhibition by Agaricus blazei Murill fractions of cytopathic effect induced by western equine encephalitis (WEE) virus on VERO cells in vitro. Biosci Biotechnol Biochem. 2001;65:1645-1647.
9. Chen L, et al. Coimmunization of Agaricus blazei Murill extract with hepatitis B virus core protein through DNA vaccine enhances cellular and humoral immune response. Int. Immunopharmacol. 2004;4(3):403-409
10. Kuroiwa Y, et al. Lack of subchronic toxicity of an aqueous extract of Agaricus blazei Murrill in F344 rats. Food Chem Toxicol. 2005;43(7):1047-1053.
11. Hsu CH, et al. J Altern Complement Med. 2007;13:97-102.
12. Hoofnagle JH. Hepatitis B—Preventable and Now Treatable. NEJM. 2006;354(10):1074-1076.