Kako zaštititi stara lica u domovima od zagađenja vazduha i virusa?

U trenutnoj situaciji kada je starijim osobama narušena svakodnevna rutina, potrebno im je pre svega da ostanu socijalno povezani. Svi se pitamo kako zaštititi starija lica u domovima?

Nedostatak druženja i socijalizacije može usloviti pojavu depresije, anksioznosti, povlačenja u sebe, pojavu nametnutih misli i „vraćanje u prošlost“ što je jedan od preduslova za pojavu demencije.

Crna hronika na naslovnim stranama novina sve češće nažalost ovo potvrđuje, jer od marta meseca kada je COVID postao deo svakodnevnice broj samoubistava se značajno povećao posebno među starijom populacijom. Na društvenim mrežama i novinama pojavljuju se SOS telefoni za pomoć „ukoliko razmišljate o samoubistvu“.

DA, ZVUČI KAO DOBAR SCENARIO ZA HOROR FILM ALI NAŽALOST TO JE POSTALA REALNOST!

Starije druželjubive osobe vesele naravi, spas od samoće pre COVID-a pronašle su u domovima za penzionere, dok ćete od osoba koje imaju malo izraženije zdravstvene tegobe često čuti da se opredeljuju za boravak u domu za stara lica „da ne bi bili na teretu svojoj deci“.

Kao i sve u životu i ovo ima svoje prednosti i mane...

Domovi za penzionere i stara lica u mnogome poboljšavaju kvalitet života starih osoba. Poboljšavaju se komunikacija i međuljudski odnosi, jer sa svojom „generacijom“ imaju više zajedničkih tema za razgovor, učestvuju u rešavanju „problema“, smeju se, igraju društvene igre zajedno gledaju filmove, pohađaju zajedničke rehabilitacione programe jednom rečju DRUŽE SE!

Ipak zatvoren prostor i boravak u kolektivu sa soobom nose i određene rizike koji se pre svega odnose na olakšano širenje respiratornih infekcija i problema sa zagađenjem vazduha u domovima za starija lica. Ovo se posebno odnosi na osobe koje imaju više hroničnih bolesti i kojima JEDNA respiratorna infekcija može biti životn ugrožavajuća.

Tužna „statistika“ pokazala je da su u prvom naletu COVIDA posebno bila ugrožena stara lica koja su kao „podlogu“ imale neku od hroničnih bolesti, a posebno ako se ta bolest odnosila na neku od opstruktivnih bolesti pluća. Dodatni problem pravila je i povišena koncentracija alergena u vazduhu što je svakako otežavalo kako dijagnostiku tako i terapiju.

Do juna meseca broj obolelih u starosnoj populaciji od 60-90+ bio je oko 3402 što je još jedna potvrda da su najugroženija stara lica.

Moramo preuzeti odgovornost i brinuti o onima koji su se o nama brinuli od našeg rođenja do dana kada smo stasali da osnujemo svoje porodice i započnemo samostalan život...

Zatvaranje domova za penzionere i njihov ograničen rad tokom pandemije ograničili su delatnosti i druženje njihovih članova, što je smanjilo fizičku aktivnost starijih osoba a istovremeno uticalo i na njihovo psihičko stanje.

Tokom tog perioda značajno se povećao broj obolelih od tromboze, depresije i anksioznosti.

Neki od domova za stara lica dobili su rešenje o zabrani rada, u većini domova posete su bile zabranjene što je bio veliki emotivni udarac za korisnike domova i njihove porodice ali i ekonomski udar za vlasnike domova!

Može li se sprečiti već viđeni scenario...

Tokom jeseni, može se očekivati pogoršanje postojeće situacije, ne zbog pojačane aktivnosti aktuelnog virusa već zato što će biti prisutan ne jedan faktor, već više faktora koji mogu značajno narušiti kvalitet života starijih osoba posebno onih sa hroničnim bolestima pluća:

• COVID
• ALERGENI U VAZDUHU
• VIRUSNE INFEKCIJE KARAKTERISTIČNE ZA OVAJ PERIOD GODINE
• ZAGAĐENJE VAZDUHA /POČETAK GREJNE SEZONE/

Ovo će svakako otežati dijagnostiku ali i kliničku sliku obolelih osoba!

Iako se sve vreme akcenat baca na nošenje maski, dezinfekciju i redovno pranje ruku nekada te mere nisu u potpunosti dovoljne da bi ponudile potpunu zaštitu od infekcije kada se nalazimo u kolektivu.

ŠTA JOŠ MOŽEMO PREDUZETI...

Dezinfekciona sredstva se pre svega brzo troše, što na dugoročnom nivou iziskuje dosta novca. Drugi problem je što je većina ovih sredstava isparljiva, jakog mirisa i može dodatno nadražiti disajne puteve, posebno kod osoba koje već imaju respiratorne smetnje.

JEFTINO NEPOTROŠNO REŠENJE KOJE NE IRITIRA DISAJNE PUTEVE A PODJEDNAKO EFIKASNO DEZINFIKUJE RADNE POVRŠINE JE UV LED LAMPA.

UVC LED lampa za dezinfekciju

Radi se o UVC zracima kratke talasne dužine, koji su veoma prodorni i uglavnom, se koriste za dezinfekciju vode, radnih površina, operacionih sala, bolnica, hirurških instrumenata ali i radnog prostora u kolektivima. Ova vrsta dezinfekcije primarno je korišćena u Kini još na samom početku pandemije u cilju dezinfekcije hirurških sala i radnih površina u bolnicama i pokazala je veliku efikasnost kada je u pitanju uništavanje različitih mikroorganizama.

UVC LED lampe za dezinfekciju predmeta su pogodne za dezinfekciju u kolektivima gde više ljudi koristi iste prostorije za boravak i iste predmete (daljinske upravljače, telefone, posuđe, knjige...). Jednostavna je za upotrebu ali je važno napomenuti da se ovoj vrsti kratkotalasnog zračenja ne smeju izlagati delovi tela, oči i uopšte živi organizmi /biljke , životinje i čovek/ već samo predmeti u svakodnevnoj upotrebi.

Što se tiče DEZINFEKCIJE VAZDUHA U PROSTORIJAMA U KOJIMA ISTOVREMENO BORAVI VIŠE LJUDI, POSEBNO KADA SU U PITANJU DOMOVI ZA STARA LICA, ODLIČNO SU SE POKAZALI PREČIŠĆIVAČI VAZDUHA I TO NE SVI, VEĆ ONI U KOJIMA SE NALAZI FOTOKATALITIČKI FILTER.

Fotokatalitički prečišćivači vazduha imaju zapravo dva filtera.

Fotokatalitički filteri za vazduh

Prvi filter pri jednom prolasku vazduha zadrži oko 40-60% čestica iz vazduha, pre svega čestice prašine, dlake i polene koji su najčešći alergeni. Filteri za vazduh mogu apsorbovati čestice veličine do 0,4 mikrona (PM 0,4) a sam fotokataklitički filter koji radi kako mu ime kaže po principu fotokatalize, može razložiti i uništiti najotpornije bakterije i viruse poput:

• bacila tuberkuloze,
• e.coli,
• virusa influence (koji izaziva grip)
• i sars (jedan od sojeva korona virusa)
• kao i mnoge druge do krajnjih produkata CO2 i vode.

Pored toga u aparatu se nalazi UVA lampa koja dodatno uništava patogene na konto čega se u prostoriji eliminiše najveći broj čestica koje svakodnevno udišemo.

Dakle postoji još mnogo načina dezinfekcije o kojima možda ljudi na ovim prostorima nisu dovoljno informisani a koje se odavno koriste u svetu.

Ove mere posebno su značajne za NAJVAŽNIJE OSOBE U NAŠIM ŽIVOTIMA -NAŠE RODITELJE I NAŠE BLIŽNJE KOJIMA DUGUJEMO BAR TOLIKO DA IM OBEZBEDIMO NAJBOLJE MOGUĆE USLOVE ZA ŽIVOT U STARIJEM ŽIVOTNOM DOBU!

Obezbedimo im zdravlje, dobar kvalitet života i bezbednu i bezbrižnu starost, jer oni su nama obezbedili mladost u kojoj smo sazreli, završili škole, stasali i zasnovali svoje porodice. Iako stari oni su još uvek tu da nam čuvaju leđa, daju snagu kada padamo, pruže podršku i pravi savet a mi smo ti koji im dugujemo zahvalnost, poštovanje i brigu.

Autor teksta: Dr Ivana Kovačević