Kako zagađen vazduh oštećuje naše zdravlje?
Zimska, tj. grejna sezona donosi nam mnogo veće zagađenje vazduha nego inače. Nije prijatno ni za videti, a ni za udahnuti kada je grad obavijen sivom izmaglicom, neprijatnog mirisa. Ukoliko budemo znali nešto više o zagađenju vazduha i budemo ozbiljno shvatili rizike koje nosi po zdravlje, možda možemo naći neko rešenje za ublažavanje ovog globalnog problema.
Da li je prečišćivač vazduha možda rešenje, i ako jeste koji je najbolji prečišćivač vazduha?
Dok ne počne grejna sezona glavni izvor vazdušnog zagađenja jesu prevozna sredstva, tj transport, naročito u velikim urbanim sredinama. Jedan automobil kada sagoreva benzin izbacuje zagađivače koji na organizam deluju kao da pušite kutuji cigareta dnevno. Elektrane na ugalj, grejanje domaćinstava na ugalj, lož ulje i prirodni gas , hemijska industrija takođe emituju u vazduh koji dišemo veoma mnogo štetnih materija i zagađivača. Ne smemo zaboraviti ni zagađenja od šumskih požara i vulkanskih erupcija, zatim gasove poput metana koji nastaju od raspadanja organskih materija. Otvoreno spaljivanje smeća, upotreba pesticida i đubriva takođe doprinosi zagađenju.
Šta se sve nalazi u vazduhu koji dišemo?
Štetni gasovi i nastaju kao nusproizvod sagorevanja goriva motornih vozila i industrije. To su ugljen-dioksid, ugljen-monoksid, oksidi azota i oksidi sumpora.
Čvrste čestice (PM) su mešavina različitih zagađivača i uglavnom sadrže čađ, dim, metale, sulfate, mineralnu prašinu, nitrate. Fine čestice ( PM 2, 5) su tridesetak puta tanje od ljudske kose, a mogu se udahnuti duboko u pluća i izazvati strašne zdravstvene probleme od iritacije i kašlja do smanjene funkcije pluća , teškog oblika astme, hroničnih respiratornih bolesti kod male dece, hroničnog bronhitisa, hronične opstruktivne bolesti pluća, nepravilnog rada srca, srčanog udara pa čak i kancera pluća.
Prizemni ozon ili smog je jedinjenje koje nastaje kad zagađivači ( isparvljiva organska jedinjenja i oksidi azota) koji nastaju od automobila, industrija, rafinerija stvore reakciju u prisustvu UV zraka. Najveća koncentracija smoga je u popodnevnim i večernjim satima. Udisanje smoga iritira respiratorni sistem i sužava prohodnost disajnih puteva. Ukoliko smo konstantno izloženi smogu razvijaju se ozbiljniji zdravstveni problemi poput emfizema, bronhitisa, astme, oštećenje pluća, šištanje i bol u grudima, suvoća grla, glavobolja, mučnina, hroničan umor.
Šta je sa zagađenjem u zatvorenom prostoru?
Zagađenje u zatvorenom prostoru je tema o kojoj se malo priča, a koja je veoma bitna, jer u današnje vreme, naročito u vreme epidemije, većinu vremena provodimo u zatvorenim prostorijama, kod kuće ili na radnim mestima.
Isparljiva organska jedinjenja (VOC) isparavaju na sobnoj temperaturi. Isparljiva organska jedinjenja su veoma opasna jer smo njima najčešće izloženi unutra, i njihova koncentracija u zatvorenom prostoru je veća , nego napolju. Isparljiva organska jedinjenja su proizvodi za domaćinstvo ( sredstva za čišćenje, sredstva za ličnu higijenu, parfemi, dezodoransi, boje za zidove, nameštej, lepkovi i sl.
Policiklični aromatični vodonici ( PAH ) su takođe organska jedinjenja koja sadrže ugljenik i vodonik , a nastaju kao nusproizvod industrije, prilikom proizvodnje gvožđa, čelika, gume. Policiklični aromatični vodonici nalaze se i u česticama (PM).
Zagađen vazduh , logično, prvo utiče na repiratorne organe.
Mogu se razviti blagi simptomi iritacije, kašlja, suvoće grla, alergija, ali dugotrajno izlaganje zagađenom vazduhu vodi do emfizema, astme, hroničnog bronhitisa i hronične opstruktivne bolesti pluća. Medicinski stručnjaci smatraju da je zagađanje vazduha u kombinaciji sa pandemijom Covid-19 dovelo do porasta obolelih i više smrtnih slučajeva.
Fine čestice zagađenja (PM) utiču na kardiovaskularno zdravlje, oštećujući krvne sudove i ubrzavajući kacifikaciju u arterijama. Svakodnevno izlaganje zagađenom vazduhu, a naročito azot oksidima kod starijih žena povećava rizik od moždanog udara.
Studijama koje su obuhvatile nekoliko desetina hiljada žena i muškaraca došlo se do zaključka da svakodnevno izlaganje smogu i izduvnim gasovima dovodi do povećanog rizika nastanka raka dojke, non Hočkinovog limfoma, leukemija i raka pluća (naročito kod ljudi koji udišu nusprodukte sagorevanja uglja, kako je i dokazala dugoročna studija).
Ko je najosetljiviji na zagađen vazduh?
Naravno, to su deca, trudnice i stariji.
Deca koja udišu loš vazduh povećan je broj respiratornih bolesti, astme, bronhitisa. Zatim su tu trudnice, na čije zdravlje, kao i na zdravlje ploda utiče kvalitet vazduha. Izloženost trudnice česticama zagađenja može uticati na razvoj mozga bebe, utiče na prevremen porođaj, doprinosi maloj porođajnoj težini bebe, a kod majki koje su tokom trudnoće( naročito zadnjeg trimestra) živele u oblastima jako zagađenoh vazduha povećava se rizik da dete oboli od autizma.
Ljudi koji pate od hroničnih bolesti (srčana oboljenja, respiratorna oboljenja) su takođe na listi najugroženijih. Kod njih zagađen vazduh izaziva pojačavanje tegoba i pogoršanje stanja.
Ne zavaravajte se misleći da ćete otvaranjem prozora i luftiranjem pustiti svež i čist vazduh u svoj stan. Samo ćete zameniti jedan loš vazduh za drugi , možda još lošiji. Nažalost kvalitet vazduha, tj. njegovo zagađenje je danak koji plaćamo za način života kojim se danas živi.
Možemo ublažiti loš uticaj zagađenog vazduha na naše zdravlje tako što ćemo bar u svojim domovima imati najbolje prečišćivače vazduha. Udisanje zdravog i čistog vazduha , podjednako je važno kao i unošenje čiste i zdrave vode i zdrave hrane.
Na osnovu iskustava mnogobrojnih , zadovoljnih korisnika , preporučujemo Vam AMBILIFE , ruski , fotokatalitički najbolji prečišćivač vazduha koji će u Vašem domu obezbediti vazduh kakav treba da bude. Nobel Ambilife prečišćava čestice zagađenja PM 10, PM 2, 5 i PM 0, 4, prečišćava od prašine, grinja i životinjskih dlaka, dezinfikuje vazduh od virusa i bakterija, otklanja duvanski dim, neprijatne mirise, organske isparive zagađivače, gar, čađ i smog.
Za poručivanje i više informacija o proizvodu kliknite na link : NOBEL AMBILIFE